tata je prvo kukao na dedu što nije hteo ni u četnike ni u partizane pa su ga ganjali i jedni i drugi
onda na predsednika
uvek na Ameriku
ovde se u rat išlo ako nemaš vezu u vojnom odseku
generale pobedili bismo da si znao
jedna zaljubljena žena opasnija je od NATO tenka
protivraketnu zaštitu nosi u grudima
bokove uvek drži u borbenom položaju
sreće ima toliko da štiklom ne potrefi minu
pobogu čoveče, naspavajte se
u vezi s kosovskim pitanjem generale
božuri cvetaju
u mojim gaćicama
Moje pesme su moja jedina biografija, ako me tražite, tražite me u njima.
Radmila Petrović (1996, Užice) odrasla je u Stupčevićima kod Arilja. Diplomirala je na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, gde je završila i master studije. Kao laureatkinja 42. Limskih večeri poezije objavila je zbirku pesama „Miris zemlje“ (Dom kulture „Pivo Karamatijević“, Priboj, 2014.), a kao pobednica 22. Poetskog konkursa „Desanka Maksimović“ zbirku „Celulozni rokenrol“ (SKZ i Valjevska gimnazija, Valjevo, 2015). Zastupljena je u zbornicima, domaćim i međunarodnim časopisima. Učestvovala je na brojnim festivalima i čitanjima poezije širom Evrope. Njena treća zbirka poezije, “Moja mama zna šta se dešava u gradovima”, objavljena od strane PPM Enklave 2020. godine našla se u najužim izborima domaćih nagrada za poeziju i u finalu regionalne nagrade “Stjepan Gulin”. Ista zbirka objavljena je u Makedoniji, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini, Poljskoj i Nemačkoj. Njena poezija prevođena je i na engleski, francuski, grčki, italijanski, slovenački, španski, hebrejski, albanski, bugarski i druge jezike. Osvojila je nagradu "Koło brzegu poezji i prozy" na festivalu TransPort Literacki za najbolje festivalsko čitanje. Boravila je na rezidencijama za pisanje u Skoplju (Reading Balkans), Berlinu (S. Fischer Stiftung), Beču (Q21), Prištini (READ), Sofiji (Traduki), Munamakiju (Saari Residence, Finska), Sijeru (Villa Ruffieux, Švajcarska) i Cugu (Landis&Gyr, Švajcarska).