na usijanoj ringli šišti kuvalo. ozvučena sam signalima. iz antene. iz kutije šibica. iz metalne konstrukcije aviona u padu. nokti se lome. o vrata iza kojih niko ne stoji nalegnut na zvono. o nepospremljeni trpezarijski sto.

napadi panike uvek dolaze kao nenajavljeni gosti. nemam čime da ih poslužim. šišti kuvalo ali kafa je proključala i odavno se razlila po šporetu. kao tamna crna fleka ispod oka. kao ugrušak - mesto na kom sam prvi put otkrila udubljenje u sebi.

nokti su krtti ostaci neopranih tanjira. ne ljubim modrice. grizem epitela. tražim ostatke ljudskosti kao pomfrit u dubokom ulju. nemam krljušt da zaronim u fritezu zato seme menjam za crvljiv plod.

kroz prozor vidim - raste razuđeni grad. iz ušiju mi viri koren ambrozije. ako skočim - izbalansiram frekvenciju - napustim prostorna obećanja. lako. kao mleko kom je istekao rok trajanja. napad panike je odjavna špica. između mene ovde i mene fragilne na pločniku - nepremostiv međuprostor i nikad lakši pad.