Autobuska stanica Beograd
zaostavština komunističkih
reklamnih spotova
s desne strane Simpo,
levo dotrajali autobusi

ispred naše kuće
komšija Safet prodaje sladoled
svaki put kad prođem
da mi prazan kornet
jer se lepo smejem

živimo u šupi,
imam psa, hrčka, dva papagaja
stare merdevine i polovne igračke

penjem se, visoko
padnem

majka me kudi
boleće me kolena kad ostarim

rospijo, pusti dijete
sevne moja prababa

koja me čuva od
nesrećnog braka
mojih roditelja

nikada mi nisu pokazali
slike sa venčanja

baba sedi u dvorištu i gleda autobuse
mrmlja
ne kaže se pantolone, već pantole
nije pas, nego šćene
nisu ljudi, već iksani

zbog loših iksana
ona više nema kuću
konje, dukate u nedrima
i sina prvenca
samo mene ima,
smotanu i uplašenu

dođe otac,
pijan je i ljut, tući će nas sve
majka ćuti, a baba ga kori
kako treba da se obrije

jer liči na mudžahedina