dečak postaje muškarac našminkan kao žena naslikan kao bog
vatra se pali i po danu noću postajem trava izgorela
on ponovo traži majku u meni
ispod debelog jorgana betona i kreča
izađi iz rudnika baci sav alat neka zaraste
biću ti dobra samo me skini uzmi zlatnu iglu sine
Htela je biti glumica kako bi se puno ljubila bez osude i htela se roditi kao gatalinka ili skakavac.
Tamara Radević, rođena 3. januara 1998. godine u Subotici. Živi i stvara u Novom Sadu. Osvojila nagradu „Srpsko pero“ 2022. pesmom Nekada plava riba sada bela. Godine 2024. objavila prvu zbirku pesama Kroz makovo polje. Iste godine je rukopis Bezgranični prelaz ovenčan nagradom Novica Tadić. S ljubavlju se bavi fotografijom, slika akrilom i skuplja biljke za herbarijum.